Osnove ekonomične proizvodnje u stočarstvu se nalaze u ishrani koja treba u potpunosti da odgovara vrsti i kategoriji životinja.Da bi se genetski potencijal maksimalno iskoristio životinji se mora ,pored obezbeđenja odgovarajućih zoohigijenskih uslova, staviti na raspolaganje potrebna količina neophodnih hranljivih materija.

Stočna hrana treba da obezbedi potrebnu energiju i gradivne materije za izgradnju tkiva i nesmetano odvijanje fizioloških i biohemijskih procesa,da istovremeno ne bude štetna po zdravlje životinja i ne utiče negativno na rentabilitet stočarske proizvodnje. Takođe,hrana presudno utiče na kvalitet namirnica animalnog porekla. Činjenica da u ceni konačnog proizvoda (meso, mleko, jaje itd.) troškovi ishrane učestvuju sa dominantnih 60-80% svrstava stočnu hranu u najvažniji faktor koji određuje ekonomičnost proizvodnje. U preostalih 20-40% ulaze svi ostali troškovi (obrt stada,amortizacija objekta,potrebna terapija,itd) što jasno ukazuje da pravilna i izbalansirana ishrana predstavlja generator profita u stočarskoj proizvodnji.Da bi stočna hrana ispunila zahteve koji se pred nju stavljaju ona mora da poseduje određeni kvalitet.Treba istaći da se termin “kvalitet stočne hrane” u našoj zemlji koristi kao pojam u užem smislu i ožnačava pre svega hranljivu vrednost stočne hrane,što nikako nije tačno.Pod kvalitetom stočne hrane,u užem smislu,treba podrazumevati poželjna organoleptička svojstva,optimalnu hranljivu vrednost i zadovoljavaljuće higijensko stanje.Potrebno je naglasiti da se hemijski sastav ne može i ne sme posmatrati izolovan od higijenske ispravnosti jer oba parametra čine kompleksnu i nedeljivu celinu.Ocena kvaliteta u sebe uključuje, pored hranljive vrednosti,fizičkih osobina i higijenske ispravnosti,i ocenu uticaja na konzumaciju i apetit ,fiziološke procese,kao i kvalitet namirnica animalnog porekla.

Danas farmerima stoje na raspolaganju tri mogućnosti ishrane životinja:

1. korišćenje potpunih krmnih smeša(koncentrat)
2. korišćenje dopunskih krmnih smeša (super)
3. samostalna proizvodnja stočne hrane.

Potpune krmne smeše se proizvode u fabrikama ili mešaonama stočne hrane i u potpunosti zadovoljavaju potrebe određene životinjske vrste ili proizvodne kategorije u hranljivim materijama.Pri njihovom korišćenju potrebno je samo odabrati odgovarajuću smešu u zavisnosti od vrste i kategorije životinje koju imate i pridržavati se uputsva za upotrebu.Nutritivno posmatrano to je svakako najbolji način ishrane životinja,a kao najveća mana se može navesti visoka cena i relativno neujednačen kvalitet različitih proizvođača.

Korišćenje dopunskih krmnih smeša je ekonomski posmatrano optimalna opcija pod uslovom da se poseduje sopstven kukuruz koji se umešava sa dopunskim smešama u različitom odnosu u zavisnosti od vrste životinje.

Potencijalni negativni efekti ovakvog tipa ishrane su uglavnom vezani za kvalitet i količinu kukuruza koji varira iz godine u godinu i zavisi pre svega od vremenskih prilika.

Samostalna proizvodnja stočne hrane je mogućnost koja sa sobom nosi najveću dobit ali i najveći rizik.Za proizvodnju kvalitetne stočne hrane u sopstvenoj režiji potrebno je posedovati kvalitetnu opremu i stručni kadar,ali i veći broj životinja u eksploataciji koje će navedene troškove učiniti isplativim.Kupovina osnovnih sirovina na veliko svakako da smanjuje cenu hrane i omogućava nabavku sirovina relativno ujednačenog kvaliteta.Sa druge strane, poznavanje osnovnih principa optimalizacije obroka omogućava dodatne uštede,te je preporuka da se kod samostalne proizvodnje stočne hrane uvek oslonite ili na stručno lice (veterinar,agronom-ali obavezno nutricionista) ili na stručnu ustanovu.

Recepture se treba striktno pridržavati (ukoliko su hraniva odgovarajućeg kvaliteta),ali ni jedna receptura nije večna. Optimalizacija obroka je delimična stvar sklona čestom menjanju što najviše zavisi od važećih zakona na tržištu.Više puta nemoguće je nabaviti pojedine sirovine (zamena za mleko) ili su one neopravdano skupe (riblje brašno,kvasac) te ih je potrebno zameniti analognim,a jeftinijim.Sa druge strane u pojedinim delovima godine ponuda na tržištu pojedinih sirovina je znatno veća (lucerkino brašno,suncokretova sačma) a samim tim im je i cena niža,te ekonomski opravdano koristiti ih u što većim količinama,a istovremeno zadržati kvalitet hrane.

Cene žitarica(kukuruz,ječam,pšenica) variraju u zavisnosti od roda,tako da se njihovom kombinacijom uvek može postići niža cena hrane.

U posleđnje vreme posebnu pažnju privlači mogućnost korišćenja biotehnologije u ishrani životinja.

Potrošači zahtevaju prestanak korišćenja antibiotika u stimulativne i preventivne svrhe tako da tržište (naročito inostrano) zahteva uvođenje novih stimulatora rasta (probiotici,prebiotici,fitobiotici) koji će biti daleko sigurniji kako po zdravlje životinja, tako i po zdravlje ljudi.Ovakav način razmišljanja naizgled opterećuje cenu hrane ali istovremeno omogućava dobijanje poptpuno zdravog proizvoda koji na inostranom tržištu ima svoje mesto i cenu.

Sa druge strane uključivanjem određenih biotehnoloških proizvoda ( enzimi,helatne forme mikroelemenata ) može se značajno unaprediti stočarska proizvodnja pre svega u onim slučajevima gde su sirovine za optimalno formulisanje obroka limitirajuće a njihova iskoristivost mala.